Marko Lopušina postavlja pitanja koja se prećutkuju, a tiču se svih nas: Ko su bile ubice u ime države s prostora bivše Jugoslavije i današnje Srbije? Koliko su i koje ljude oni likvidirali? Šta u tajnim dosijeima Brozove i Miloševićeve političke policije piše o tim likvidatorima i njihovim žrtvama? Mogu li se ti dosijei rekonstruisati, i može li se na osnovu njih suditi državnim egzekutorima? Mogu li se žrtve ubica u ime države rehabilitovati?
Ta pitanja je neophodno postaviti ne samo iz osećaja morala ili čovečnosti već i formalno: u rezoluciji Evropskog parlamenta od Srbije se zahteva otvaranje nacionalnih arhiva, naročito Udbe, otvaranje dosijea tajne policije, okončavanje rehabilitacija i isplate odštete ljudima stradalim u političkim i policijskim procesima i progonima. Da bi se to desilo, potrebno je donošenje Zakona o otvaranju tajnih dosijea, kada će konačno biti utvrđene žrtve tajnih službi Jugoslavije i Srbije.
Ova knjiga sadrži zaprepašćujuće podatke o delovanju Ozne, Udbe, SDB-a, RDB-a, JSO-a, koji su izneseni na osnovu pažljive rekonstrukcije dostupnih podataka. Tema političkih atentata čiji se počinioci ne procesuiraju, preispitivanje kidnapovanja i likvidiranja u ime određene politike određuje nas spram prošlosti, i direktno utiče na budućnost Srbije.
