Pisci koji u svom delu žele da prikažu jednu ljubavnu priču, onu pravu i koja se izrodi samo jednom u životu, znaju koliko je teško razvijati je a ne upasti u zamku patetike i prenaglašene osećajnosti. Međutim, kada se ona stvara tako da kipti poput samog života, opipljivih prepreka i patnji kao prenesenih iz stvarnosti a biva tek doticana maštom, onda bojazni za autora nema. A još ako je začini misterijom pravog malog krimi romana sa motivisanim postupcima i logičnim razrešenjima, onda je jasno da delo nadrasta ljubavni roman a svojom složenošću zadire u žanr društvenog romana naše današnjice. Baš je na takvom putu spisateljica Slađana Gajić izbegla svaku stranputicu stvorivši Oslobađanje, i u njemu priču koja zavređuje pažnju i najbolje kritike.
Sergej Gavrić je policijski inspektor, radoholik koji iza svog samopregornog rada skriva razarajuću tugu za suprugom koja ga je napustila i gubitkom ćerke koju nije stigao ni da uzme u naručje. Kada ga sa godišnjeg odmora obojenog pijanstvima i utapanjima u okeane tuge vrate na posao zbog slučaja ubijenog načelnika GAK Narodni front, jednog od krivaca za nesrećno okončan porođaj Sergejeve žene Sare, život će mu najbolnije uspomene baciti pravo u lice ali i doneti spoznaju da u danima borbe za oslobađanje od tereta duše ne postoji nijedna granica niti kompromis.
U ovom romanu ispreturane radnje, zbivanjima koja pletu strasnu ljubavnu priču, vatreno-erotičnu koliko i nežnu i delikatnu, punom kratkih, eliptičnih rečenica sabijenih osećanja i goruće sputavane energije, pulsira sam život. Od prvog trena susreta Sergeja i Sare i opipljivog fatalnog magnetizma jasno je da čitaoce čeka sve samo ne jedna obična i očekivana romansa. Možda baš zato bivaju uvučeni u Sergejeve uspomene i Sarine slomove poput levka tornada, da zajedno sa junacima prožive svaki njihov radostan dan, talas beznađa i isceljenje u krilu prirode lekovitog Rajca.
Sa druge strane, kriminalističkim slojem romana autorka vodi čitaoce u teško razmrsivo klupko zločina izvršenog nad uglednim ginekologom, načelnikom jednog od najvećih porodilišta u zemlji, dr Žekovićem. Razrešenje, neočekivano ali i do detalja razotkriveno i motivisano psihološkim aspektima, donosi sasvim novu dimenziju dela, unoseći mu elemente neizvesnosti i iznenađenja, posebno u trenucima policijske istrage i napetih scena suđenja i izricanja presude.
Međutim, ono što romanu daje posebnu dubinu, neophodnu za svako delo koje pretenduje na kvalitet, jeste skrajnuto ali opipljivo svedočenje o društvu i svetu u kome živimo. Problemima narkomanije, depresije, samoubistva a posebno kritikom sistema, ponajviše zdravstvenog, koji se diskretno provlače kroz stranice romana, na najbolji način je data anatomija i ogoljena slika naše stvarnosti u kojoj je običan čovek tek pion, koji, ako odustane od borbe, biva samleven i izgubljen za sebe i svoje najbliže.
